ИНТЕРВЈУ: НЕДА ВАЛЧИЋ-ЛАЗОВИЋ, НОВИНАР

"Службени гласник" објавио је 12. број часописа ТФТ који ће представити 31. јануара у подне у клубу-књижари "Гласник".

У Клубу књижари галерији „Гласник”, представљена је књига: „Пољска књижевна авангарда 1917–1939” (Програми и манифести), коју је приредила Бисерка Рајчић. О овом капиталном делу, на више од петсто страна, говорили су Милка Зјачић-Аврамовић, Гојко Тешић и Бисерка Рајчић. Лепотом књиге бавио се Горан Ратковић.

Пољској књижевној авангарди, која је у Србији досад била мало позната, насталој у периоду од 1917. до 1939. године, „Службени гласник”, у колекцији „Авангарда”, први пут посвећује обимну и богато илустровану монографију полонисткиње Бисерке Рајчић, која је плод њених вишедеценијских истраживања овог сегмента пољске књижевности 20. века. Прва, недавно објављена књига, садржи програме, прогласе, протесте, полемике појединих праваца и група (експресионизам, формизам, сферизам, футуризам, Краковска авангарда, Жагари, четворопрег, артес, јидиш авангарда) и богато је илустрована.Друга књига представиће, такође први пут, авангардну поезију, прозу и драму припадника поменутих пољских група и праваца у преводу на српски језик, уз исцрпне коментаре, биограме и сажету историју пољске авангардне књижевности од 1917. до 1939. године. Реч је о јединственом издању, по свом обиму и богатом садржају.

Портрет једне младости

Београд - Дом културе Студентски град у сарадњи с Југословенском кинотеком од данас до 24. јануара приказује филмове француског новог таласа у Великој сали са почетком у 20 сати. У један од најзначајнијих филмских праваца у историји кинематографије увешће и представљање књиге „Нови талас - портрет једне младости“ Антоана Де Бека, коју је објавио Службени гласник, 12. јануара у 18.30 у Студију 26.

Захваљујући издавачкој кући „Службени гласник“ дошли смо до драгоцених нових текстова Мирослава Крлеже.

У клубу, књижари и галерији „Гласник”, представљена је монографија „Лица”

Фото-монографија нашег чувеног фотографа Бранка Белића, под називом „Лица",

Посмртни остаци чувеног професора пренети су из Лондона у Београд редовном линијом ЈАТ-а, седамдесет година пошто је Јовановић одлетео из отаџбине 15. априла 1941. године

Ковчег с посмртним остацима Слободана Јовановића превезени су у Београд авионом у четвртак, ноћним летом на редовној линији ЈАТ-а, у пратњи амбасадора Републике Србије у Лондону Дејана Поповића.

Академик Слободан Јовановић, професор Правног факултета у Београду, правни теоретичар и историчар, председник Српског културног клуба, потпредседник и у два мандата председник Владе Краљевине Југославије избегле у Лондон током Другог светског рата, напустио је Југославију 15. априла 1941. а у отаџбину се није вратио за живота. Преминуо је у Лондону 12. децембра 1958. године.

Чланови Југословенске краљевске владе, заједно са краљем Петром Другим Карађорђевићем, напустили су земљу два дана пре него што је 17. априла 1941. окончан краткотрајни Априлски рат започет 6. априла бомбардовањем Београда. Југославија је окупирана и раздробљена од стране Хитлеровог Трећег рајха и његових савезника.

О одласку професора Јовановића из земље, авионом који је полетео са аеродрома у Никшићу, драгоцено сведочанство је оставио Коста Ст. Павловић, каријерни југословенски дипломата, који је током Другог светског рата био шеф кабинета председника Владе Слободана Јовановића и Милоша Трифуновића.

Брижно вођене Павловићеве дневничке записе, ове године су под насловом „Ратни дневник 1941-1945“ објавили „Откровење” и „Службени гласник”.

Павловић је 6. фебруара 1943. описао и разговор вођен два дана раније, на вечери код Милоша Црњанског, код кога је гост био и Милош Трифуновић.

Српско филозофско друштво или Српска филозофска друштва

Прва историја Српског филозофског друштва, која обухвата период од 1898. до 1956. године, до оснивања Југословенског удружења за филозофију и социологију, недавно се појавила у књижарама.

Једна оваква књига била је преко потребна да би се стекао увид у историју и рад ове организације, која је значајна за развитак филозофије у Србији. Филозофско удружење било је организатор многих научних скупова, симпозијума, филозофских школа и других облика филозофске комуникације. Друштво је било и издавач главних филозофских часописа, зборника и библиотека. Значајан је и лични рад појединих филозофа који су деловали изван Друштва, у јавном животу. Зато овај приказ има у виду различите облике филозофског живота, али без претензије да их целовитије разматра, што је задатак једне свеобухватне историје српске филозофије. Приказ усмерава пажњу ка ономе што је у одређеним моментима било најзначајније.Од овог приказа се и не може очекивати увид у целину и све облике филозофског живота у Србији јер Друштва нису била једине институције филозофског живота. Ту су и институције унутар универзитета - институти, катедре, одељење за филозофију. Још увек не постоји ни делимична, а камоли целовита историја ових кључних филозофско образовних институција. Тако ова књига може битно допринети целовитијем сагледавању историје српске филозофије и послужити као основа за будући истраживачки рад.

Текст књиге која је хронолошки писана, настао је из бележака које су прављене различитим поводима, у периоду од четрдесет година. Здравко Кучинар је и сам био председник овога друштва и у прилици да прегледа његове архиве и о томе излаже на скупштини Друштва и на научном скупу у Сремским Карловцима (2008).