БЕОГРАД - У Клубу - књижари - галерији Гласник у уторак је представљена прва прозна књига афирмисаног песника Радомана Кањевца "Човек у сенци", о којој су поред аутора говорили њен уредник Петар Арбутина и менаџер за односе са јавношћу Гордана Милосављевић Стојановић.

Нама треба и институционализам и модернизам. Зато је та вертикала културног кода битна. Она се прекидала и у 19. веку. Кад год кажете „европско”, ви кажете, имамо Обреновиће, Михаила. Нико не помиње Александра Карађорђевића Првог, кнеза, који је увео прве књиге рођених, венчаних, умрлих, жандармерију, пошту – каже Слободан Гавриловић
Наш културни код је, у ствари, дисконтинуитет који је настајао у историји и уништавао оно што је настајало дотле, каже Слободан Гавриловић, директор Службеног гласника, куће која је управо обележила јубилеј, 197 година од изласка првог броја Новина сербских. У последње две и по године, од његовог доласка, Гласник је објавио стотине наслова из домаће и стране научнофилозофске, теоријске литературе, уз стручноправну и постао највећи српски издавач, са амбицијом да кроз капиталне и лексикографске пројекте негује српску културну баштину:
– Зато је код нас још увек под тепихом један Божа Грујовић, који је направио прва начела Устава Србије а Карађорђе га забранио. Ја бих Божу бирао, а треба нам и Карађорђе, јер Божа нас не би ослободио од Турака. А Карађорђе не би могао да нас уведе у правну државу. Нама треба једно и друго. Нема озбиљног културног кода док то не схватимо. Прву српску железницу су ондашњи радикали оспоравали. Они који су, уједно, били творци устава: добри правници, а слаби модернизатори. Нама треба и нешто што је институционализам, и нешто што је модернизам. И кандило, и компјутер. Зато је та вертикала културног кода битна. Она се прекидала и у 19. веку. Кад год кажете „европско”, ви кажете, имамо Обреновиће, рецимо, Михаила. Нико не помиње Александра Карађорђевића Првог, кнеза, који је увео прве књиге рођених, венчаних, умрлих, жандармерију, пошту...
Али, кажу историчари, Србија тек крајем 19. века доживљава најјачи замах модернизма и европеизације....

Дан „Службеног гласника“ и 197. годишњица постојања тог листа обележени су јуче низом акција. Поводом прославе и током августа у „Гласниковим“ књижарама биће омогућена куповина њихових издања са 25 одсто попуста.
Као и претходне године, запослени ЈП „Службени гласник“ јуче су добровољно дали крв у Институту за трансфузију крви Србије и позвали грађане да се и данас одазову акцији добровољног давања крви. Све који се одазову акцији у Институту за трансфузију крви очекује и поклон - „Гласникова“ књига за хуманост. Продајна изложба под називом „197 година у служби грађана Србије“ отворена је за посетиоце у Библиотеци града Београда.
Дан „Службеног гласника“, 13. август, обележава се на дан када је 1813. године изашао први број „Новина сербских“. У „Службеном гласнику“ припремају и нова издања која ће представити на Сајму књига, а у плану је да у току наредне две године из штампе изађе и 24. књига с некњижевном грађом Борислава Пекића. Такође, жеља је да се до обележавања два века постојања дигитализују „Новине сербске“, али и данашњи „Службени гласник“, који ће представљати свеобухватну историју Србије.

Аутор: С.Ш.

Повратак светлој традицији

Београд - Прошло је 197. година откако је изашао први број Новина Сербских и издавачка кућа Службени гласник прославиће то на данашњи као свој рођендан. Тим поводом на јучерашњој конференцији за новинаре одржаној у Римској дворани Библиотеке града представљено је друго издање најпродаваније књиге ове куће „Политичко гробље“ Славољуба Ђукића и најављено низ активности којима ће Гласник обележити свој јубилеј. Слободан Гавриловић, директор ЈП Службени гласник указао је да је у јавности било много питања - зашто се Гласник враћа традицији и објављује књижевна дела или књиге из сфере науке уместо да се бави законима, правним списима, одлукама које доноси Скупштина и Влада. Међутим, службине новине у Србији у 19. веку и све до 1919. године нису тако изгледале.

„У њима је било свега - не само правних норми, него и књижевних прилога, песама, кратких прича, некролога, огласа. Тада није било медија као данас - рекао је Гавриловић подсетивши тако да мало људи зна да је Милутин Бојић први пут објавио „Плаву гробницу“ у Службеним новинама, Јован Дучић „Аве Сербиа“, а да се на његовим страницама такође објављивао „Забавник“, који се три године штампао на Крфу. Управо таквој врсти традиције жели да се врати садашњи Гласник - истакао је Гавриловић.

Библиотека града Београда у јулу је издала на читање 37.200 књига, што је апсолутни рекорд за протеклих 10 година, наведено је у саопштењу библиотеке.
Иако је посета библиотеци у току летњих месеци проређена, број књига које се издају корисницима на читање је значајно повећан, а заинтересованост за књиге овог лета видно је порасла у односу на претходне године.
Један од разлога, како је наведено, је набавка нових романа, пре свега бестселера, а библиотеку овог лета највише посецћују студенти и суграђани старији од 65 година, који имају право на бесплатну чланарину и бесплатне интернет курсеве у Интернет читаоници у Змај Јовиној 1.
Претходног месеца најчитаније су биле књиге домаћих аутора Моме Капора, Гроздане Олујић, Гордане Куић, Мирјане Бобић - Мојсиловић, Вука Драшковића, Дејана Стојиљковића...
Из Библитеке града Београда указали су и на врло тражену монографију Славољуба Ђукића "Политичко гробље", а од страних аутора на врху листе су наслови Халеда Хосеинија, али и трилогије Стига Лашона и Колин Мекалоу.
Тражене су и књиге Дена Брауна, Јустејна Гордера, Стефани Мајер и Карлоса Руиса Сафона.

Ова књига намењена је стручној и лаичкој јавности са првенственим циљем да грађанима Србије приближим Европску унију кроз упознавање са системом функционисања институција ЕУ и начином одлучивања у њима. Ово сматрам још неопходнијим сада кад је Србија предала кандидатуру за чланство у ЕУ и очекује следеће позитивне кораке у наставку евроинтеграционог процеса.

Европски парламент (ЕП) једна је од темељних политичких институција ЕУ, један од њених главних органа, који је, бар у нашој јавности, још увек у сенци друга два кључна и позната органа - Европског савета (ЕС) и Европске комисије (ЕК), и досад се спорадично помињао, а његова посебност је у томе што га чине представници народа држава чланица ЕУ, који се бирају сваких пет година на општим директним изборима и групишу се према политичкој припадности, а не према националној - објашњава ауторка својеврсног водича кроз историјат ЕУ и њене институције, књиге Европски парламент - актер у одлучивању у Европској унији (ЈП Службени гласник), докторка политичких наука Јасминка Симић.

Зашто сте ставили акценат баш на Европски парламент?

- Како се ЕУ постепено институционално усавршавала, расле су и надлежности Европског парламента - тако да он сада саодлучује у законодавном поступку са Европским саветом, поседује делимично право законодавне иницијативе са Европском комисијом, усваја буџет Уније, износи мишљења о спољним и судским пословима, потврђује именовање чланова и председника ЕК и изгласава неповерење ЕК.

БИОГРАФИЈЕ

Мајкл Волзер је професор емеритус на престижном Институту за напредне студије универзитета Принстон, САД. Професор Волзер је један од најутицајнијих живих политичких филозофа и ангажованих критичких интелектуалаца. Досад је писао о многим темема: социјалној правди, толеранцији, политичким обавезама, револуцијама, праведним и неправедним ратовима, политичком радикализму, национализму итд.

Поред академског рада познат је и по интелектуалном ангажману. Налази се на листи сто најутицајнијих светских интелектуалаца о којој су гласали читаоци часописа Фореигн Аффаирс и британског Проспецт магазине, на којој се налазе интелектуалци у распону од Нома Чомског или Умберта Ека до папе Бенедикта.

Мајкл Волзер рођен је 1935, историју је дипломирао на Брандајс универзитету 1956, а последипломске студије завршио на Кембриџу (1956-1957) и Харварду. Докторирао је на политичким наукама (Говернмент) на универзитету Харвард 1961. Предавао је на универзитету Принстон (1961-1966), Харвард (1966-1980), а од 1980. је стални члан Института за напредне студије на Принстону. Дугогодишњи је уредник часописа Диссент, члан уредништва часописа Пхилосопхy анд Публиц Аффаирс, Политицал Тхеорy и Тхе Неw Републиц. Професор Волзер добитник је престижних међународних награда, укључујући холандску награду Спиноза Ленс, која се додељује сваке друге године и немачку Др-Леополд-Луцас награду. Досад је објавио 27 књига и више од 300 чланака у часописима. Његове књиге преведене су на више од двадесет светских језика. На српски језик су преведене књиге Подручја правде и Шта значи бити Американац, а очекује се и превод књиге Аргуинг Абоут Wар као и објављивање репрезентативног избора његових текстова у издању Службеног гласника.

Овогодишњи добитник награде „Душан Васиљев“, коју додељује Скупштина општине Кикинда, је Гојко Тешић за књигу „Српска књижевна авангарда“
(Институт за књижевнсот и уметност и Службени гласник, 2009). Добитнику припада новчани износ у динарској противвредности од 2500 евра, као и диплома. О лауретау је одлучивао жири у саставу: Јован Зивлак, Драган Јовановић Данилов и Милош Латиновић. Награда се доделљује за најбољу књигу у жанровима уметничке прозе и поезије, али и есеја, књижевне науке и критике издате на српском језику, за период између два априла.
После прекида од неколико година, Скупштина општине Кикинда је прошле године поново покренула ову награду, са намером да она постане један о значајних књижевних догађаја за савремену српску књижевност. Овим гестом жели да се изрази и поштовање и чува успомена на дело српског песника, Кикинђанина, Душана Васиљева (1900 – 1924).
Награда је у претходном периоду имала озбиљан углед, добили су је: Милорад Павић, Јовица Аћин, Стеван Раичковић и Милисав Савић. Сагласно томе, награда има за циљ да подстакне и афирмише уметничку домаћу књижевност у окруженњу агресивних облика тривијалне културе.
Гојко Тешић је рођен 1951. у селу Љештанско (код Бајине Баште). Завршио је студије југословенске и опште књижевности и постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду а докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, где предаје као ванредни професор српску књижевност дведесетог века. Запослен је и као уредник у Службеном гласнику.
Награда ће Тешићу бити уручена сутра на свечаности у Кикинди.

НОВИ САД - Награду "Душан Васиљев" добио је Гојко Тешић за књигу "Српска књижевна авангарда", у заједничком издању Института за књижевност и уметност и "Службеног гласника" у Београду, саопштило је данас Друштво књижевника Војводине.

Жири у саставу Јован Зивлак, Драган Јовановић Данилов и Милош Латиновић је, после сагледавања наслова из ужег избора, једногласно одлучио да награду додели том делу.

То раније врло угледно књижевно признање је, након прекида од неколико година, лане поново покренула Скупштина општине Кикинда у намери да то постане још један значајан догађај за савремену српску књижевност, као и да изрази поштовање према делу српског песника Душана Васиљева (1900-1924).

Награда се додељује за најбољу књигу у жанровима уметничке прозе и поезије, али и есеја, књижевне науке и критике, издате на српском језику између два априла.

У образложењу жирија је истакнуто да је награђено Тешићево дело "једно од најсложенијих и најпродубљенијих истраживања српске авангарде чије је деловање, између два светска рата, обележило нашу укупну културу и одредило је као наглашено европску, еманциповану и критичку". Посебно је значајно то што Тешић, уз уважавање досадашњих озбиљних истраживања, баца нову светлост на период 20-их и 30-их година прошлог века и на његово укупно стилско и идеолошко поетичко одређење, наведено је у образложењу.

Награда ће Тешићу бити свечано уручена 18. јуна у Кикинди.