БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић

Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
Затвори
Колекција НАСЛЕЂЕ
Тумачење књижевне баштине у новом књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком кључу. Наравно, у првом плану су најзначајнији писци српске књижевне прошлости, али и дела и феномени који су небригом националне књижевне науке препуштени забораву – новим читањем јасно је уочљива важност онога што је немарно запостављено.
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
МЕАНДРИ ПРОСВЕЋЕНОСТИ
Ненад Николић
прво издање, 2010, 15,5 х 20 цм, 302 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0548-6
810,00 РСД

Писац је у овој књизи сабрао студије и есеје писане између 2004. и 2010, посвећене Захарији Орфелину, Доситеју Обрадовићу, Миловану Видаковићу, Вуку Стефановићу Караџићу и Јовану Стерији Поповићу. Њихову тематску и методолошку разноврсност обједињује заинтересованост за питања хетерогености столећа српске књижевности између половине XVIII и половине XIX века и с њима повезаним културним, друштвеним и политичким околностима. Херменеутичка књижевна историја ове књиге, y свим чланцима, дотиче ce променљиве судбине идеја просвећености y оквирима барока, сентиментализма, класицизма и предромантизма, перспективизујући je на различите начине и разматрајући разнородне утицаје који су формирали неколико лица српске књижевности y столећу њеног успостављања као модерне, националне књижевности.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник