БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe

Слободан Гавриловић

Рођен 1951. у Пријевору, Општина Чачак. Професор социологије.
Посебно се бавио проучавањем феномена стаљинизма („О жртвама Стаљиновог терора“, Видици, бр. 1/1983; „Живојин Павловић и грађански рат у Шпанији“, Ужички зборник, Историјски музеј Ужице, 1987; „Живојин Павловић између догме и слободе“, Биланс совјетског термидора, Међај, Ужице, 1989; Сценарио са Љубојев Петром за документарни филм о Живојину Павловићу, ТВ Нови Сад, 1989. године, емитован први пут 1991; Живојин Павловић између догме и критике, Grafocard, Београд, 2001; Архивска грађа о Живојину Павловићу, Историјски архив Ужице, 2001; „Између ђавоље и калуђерске воденице“, Биланса совјетског термидора, Народна књига, Београд, 2003). Поред осталог, објавио је и следеће радове: „Србија је жедна демократије – разговори са Сретеном Марићем и Добрицом Ћосићем“, Међај, бр. 4/1989; Србија је жедна демократије: говори у Народној скупштини Србије (1994–1997), Фонд Љуба Давидовић, Београд, 1998; Положај старих лица на Златибору, Средња школа Чајетина, 2001; Млади радници, издање аутора, 2003; Прилог одбрани демократије, Народна књига, Београд, 2006. Главни уредник књижевно-филозофског часописа Раскршћа, од 2003. године. Директор и главни и одговорни уредник ЈП Службени гласник од новембра 2007.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић
Затвори
Едиција СПОРТСКЕ ЛЕГЕНДЕ
Едиција СПОРТСКЕ ЛЕГЕНДЕ
БОГОМДАНИ МАРАТОНАЦ
БОГОМДАНИ МАРАТОНАЦ
Прича о Фрањи Михалићу, најбољем југословенском атлетичару свих времена
Владета Недељковић
прво издање, 2011, 19 х 24,5 цм, 192 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0722-0
972,00 РСД

Богомдани маратонац описује животни пут и бриљантну спортску каријеру нашег славног маратонца и најбољег југословенског атлетичара свих времена Фрање Михалића. Куриозитет је да је Михалић и данас, у 92. години, спортиста рекреативац.

 

У овој монографији, из едиције Спортске легенде, први пут се износе нови или мало познати детаљи о освајању сребрне медаље у маратону на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. За тај велики успех награђен је са 17 долара! Описани су најинтересантнији детаљи Михалићевог динамичног живота: како су желели да га ожене у Бразилу, како су му на тркама честитали британска краљица Елизабета II, белгијски краљ Бодуен I, грчки председник Константин Караманлис, председник СФРЈ Јосип Броз Тито, како је био бржи и издржљивији од крадљиваца аутомобила, носорога, или воза…

 

Михалић је био репрезентативац Југославије 26 година, а у пензију је отишао са 52 године радног стажа. Популарни Јура поседује ризницу трофеја, пехара и медаља тешку 100 килограма. Дипломама и плакетама могао би да облепи овећи солитер.

 

Монографија обилује фотографијама са трка на којима је учествовао легендарни маратонац, фотографијама са свечаности и прослава, као и из породичног албума.

 

Ова монографија прва је у новој Гласниковој едицији Спортске легенде, која је недавно покренута. Представљањем наших највећих спортских асова, олимпијских, светских и европских шампиона, који су својим деловањем у спортској каријери, и после ње, утицали позитивно на младе генерације да заволе спорт и почну њиме да се баве, Гласник афирмише највредније што су наш спорт и врхунски спортисти дали српском друштву: здраво ривалство, тежњу ка успеху, дисциплинованост и пожртвованост, достојанствено понашање у победи и у поразу, као и креативност и љубав према игри и дружењу. Управо је те вредности афирмисао и Михалић својим начином живота и спортским успесима.

 

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник