БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe

Слободан Гавриловић

Рођен 1951. у Пријевору, Општина Чачак. Професор социологије.
Посебно се бавио проучавањем феномена стаљинизма („О жртвама Стаљиновог терора“, Видици, бр. 1/1983; „Живојин Павловић и грађански рат у Шпанији“, Ужички зборник, Историјски музеј Ужице, 1987; „Живојин Павловић између догме и слободе“, Биланс совјетског термидора, Међај, Ужице, 1989; Сценарио са Љубојев Петром за документарни филм о Живојину Павловићу, ТВ Нови Сад, 1989. године, емитован први пут 1991; Живојин Павловић између догме и критике, Grafocard, Београд, 2001; Архивска грађа о Живојину Павловићу, Историјски архив Ужице, 2001; „Између ђавоље и калуђерске воденице“, Биланса совјетског термидора, Народна књига, Београд, 2003). Поред осталог, објавио је и следеће радове: „Србија је жедна демократије – разговори са Сретеном Марићем и Добрицом Ћосићем“, Међај, бр. 4/1989; Србија је жедна демократије: говори у Народној скупштини Србије (1994–1997), Фонд Љуба Давидовић, Београд, 1998; Положај старих лица на Златибору, Средња школа Чајетина, 2001; Млади радници, издање аутора, 2003; Прилог одбрани демократије, Народна књига, Београд, 2006. Главни уредник књижевно-филозофског часописа Раскршћа, од 2003. године. Директор и главни и одговорни уредник ЈП Службени гласник од новембра 2007.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић
Затвори
ОДГОВОРИ
ОДГОВОРИ
ОДГОВОРИ
ОДГОВОРИ
ОДГОВОРИ
Политичке сукобице
Мирко Чанадановић
друго допуњено издање, 2012, 17 х 24 цм, 132 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-1082-4
540,00 РСД

Мирко Чанадановић (рођен 1936. у Војводи Степи, у Банату), магистар филолошких наука, био је председник Покрајинског комитета Савеза комуниста Војводине и члан највишег партијског руководства Србије и Југославије. У време обрачуна са либерализмом у Србији 1972, поднео је оставку на све друштвене функције, затим је искључен из Савеза комуниста, и годинама је био лишен могућности да учествује у друштвеном животу и под полицијским надзором као политички непријатељ.

Пензионисан је као лектор у НИП „Дневник“.

Рехабилитован је 1989, али се није вратио у Савез комуниста, нити је приступио некој другој партији.
 

Многи су га оцењивали као најталентованијег политичара млађе генерације и предвиђали му блиставу каријеру. Уз сав таленат, нису га мимоишле многе заблуде, укључујући тренутак када и како се треба повући из политике. Припадао је политичарима који су схватили истрошеност реалсоцијалистичке доктрине и покушавали, уз сва ограничења, да се окрећу тековинама савремене цивилизације. Али, ту се мало могло урадити.

(Славољуб Ђукић, Слом српских либерала)

 

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник