Мирко Чанадановић (рођен 1936. у Војводи Степи, у Банату), магистар филолошких наука, био је председник Покрајинског комитета Савеза комуниста Војводине и члан највишег партијског руководства Србије и Југославије. У време обрачуна са либерализмом у Србији 1972, поднео је оставку на све друштвене функције, затим је искључен из Савеза комуниста, и годинама је био лишен могућности да учествује у друштвеном животу и под полицијским надзором као политички непријатељ.
Пензионисан је као лектор у НИП „Дневник“.
Рехабилитован је 1989, али се није вратио у Савез комуниста, нити је приступио некој другој партији.
Многи су га оцењивали као најталентованијег политичара млађе генерације и предвиђали му блиставу каријеру. Уз сав таленат, нису га мимоишле многе заблуде, укључујући тренутак када и како се треба повући из политике. Припадао је политичарима који су схватили истрошеност реалсоцијалистичке доктрине и покушавали, уз сва ограничења, да се окрећу тековинама савремене цивилизације. Али, ту се мало могло урадити.
(Славољуб Ђукић, Слом српских либерала)
