БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe

Слободан Гавриловић

Рођен 1951. у Пријевору, Општина Чачак. Професор социологије.
Посебно се бавио проучавањем феномена стаљинизма („О жртвама Стаљиновог терора“, Видици, бр. 1/1983; „Живојин Павловић и грађански рат у Шпанији“, Ужички зборник, Историјски музеј Ужице, 1987; „Живојин Павловић између догме и слободе“, Биланс совјетског термидора, Међај, Ужице, 1989; Сценарио са Љубојев Петром за документарни филм о Живојину Павловићу, ТВ Нови Сад, 1989. године, емитован први пут 1991; Живојин Павловић између догме и критике, Grafocard, Београд, 2001; Архивска грађа о Живојину Павловићу, Историјски архив Ужице, 2001; „Између ђавоље и калуђерске воденице“, Биланса совјетског термидора, Народна књига, Београд, 2003). Поред осталог, објавио је и следеће радове: „Србија је жедна демократије – разговори са Сретеном Марићем и Добрицом Ћосићем“, Међај, бр. 4/1989; Србија је жедна демократије: говори у Народној скупштини Србије (1994–1997), Фонд Љуба Давидовић, Београд, 1998; Положај старих лица на Златибору, Средња школа Чајетина, 2001; Млади радници, издање аутора, 2003; Прилог одбрани демократије, Народна књига, Београд, 2006. Главни уредник књижевно-филозофског часописа Раскршћа, од 2003. године. Директор и главни и одговорни уредник ЈП Службени гласник од новембра 2007.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић
Затвори
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
ТИТО – СТРОГО ПОВЕРЉИВО
Архивски документи
Перо Симић и Звонимир Деспот
друго издање, 2011, 17 х 24 цм, 628 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-1106-7
1.350,00 РСД

Ово је прва заједничка књига једног српског и једног хрватског аутора у последњих пола века, која се бави нашом новијом историјом.

У књизи се налазе 253 мање позната или потпуно
непозната документа о Титу – од крсног листа и највеће
тајне његовог живота, услова и околности под којима
га је Москва поставила за генералног секретара ЦК КПЈ
и непознаница о сукобу са Стаљином, до података о његовим платама, ауторским хонорарима и дечјим додацима.

Тито – строго поверљиво омогућује читаоцу да из прве руке упозна Тита – највећег југословенског политичара 20. века.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник