„Ова књига представља у знатној мери прерађену магистарску тезу на тему Саветодавна мишљења Међународног суда правде, коју сам у фебруару 1993. године одбранио на Правном факултету у Београду, пред комисијом у саставу проф. др Стеван Ђорђевић, председник комисије, проф. др Миленко Креча, члан комисије и проф. др Гашо Кнежевић, члан комисије.
Од тренутка када је теза писана и брањена пуно тога се изменило у вези са темом тезе. Најпре, Међународни суд правде дао је неколико нових саветодавних мишљења, која нису била обрађена у магистарској тези. Затим, имао сам прилику да учествујем као правни саветник у два случаја пред Судом (Легалност употребе силе и Захтев за ревизију пресуде од 11. јула 1996. године у случају у вези са применом Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида), као и да директно пред Судом пратим ток усмене расправе у вези са захтевом за саветодавно мишљење Међународног суда правде у једном случају (Правне последице изградње зида на окупираној палестинској територији из 2004. године). Ти моменти допринели су да тему коју сам до тада проучавао само теоријски, сагледам и са практичних аспеката. Најзад, захтев Генералне скупштине УН за давање саветодавног мишљења Међународног суда правде у вези са једнострано проглашеном независношћу Косова актуелизовао је ову тему још више.
Управо због тога, а на подстицај мога пријатеља Карлос Еспалиу Бердуда, који је више година радио као правни саветник у Међународном суду правде, а који је сада професор на Универзитету у Кордоби, решио сам да магистарску тезу, измењену у складу са оним о чему сам претходно говорио, преточим у књигу.
Како је у овој књизи обрађена и саветодавна надлежност Европског суда за људска права (наравно, у знатно мањој мери, јер је дато само једно саветодавно мишљење), решио сам да изменим и наслов магистарске тезе, па се због тога ова књига зове Саветодавна мишљења у међународном правосуђу, при чему њен главни део, као и у магистарској тези, чини обрада саветодавних мишљења Међународног суда правде, тј. његовог претходника, Сталног суда међународне правде.“ (Славољуб Царић)
